Generacije rastu ukrivo

Primarijus dr Branko Sbutega o deformitetima kod školaraca: Kičmu savijenu kao kifla ima 7,1 odsto đaka, dok se kod 6,9 odsto kičmeni stub krivi u obliku latiničnog slova s, SVAKI peti učenik je pogrbljen, krivo sedi ili nepravilno gazi. To su posledice lošeg držanja, a kičma najčešće strada. Tako je kifoza, odnosno iskrivljenje kičme u vidu kifle, prisutna kod 7,1 odsto pregledane školske dece, dok se kod sličnog broja školaraca (6,9) javlja bočno iskrivljenje kičmenog stuba ili skolioza, pokazuju poslednji rezultati sistematskih pregleda.

U proteklih 10 godina broj školske dece sa deformitetima kičme konstantno raste, a krivac za krivu kičmu, odnosno za dva najčešća deformiteta, kifozu i skoliozu, u najvećem broju je genetsko nasleđe, objašnjava u intervjuu „Novostima“ primarijus dr Branko Sbutega, ortoped i načelnik Odeljenja za naučnoistraživački rad Instituta za ortopedsko hirurške bolesti „Banjica“:
- Skoro šezdeset pet odsto svih deformiteta kičmenog stuba je idiopatske prirode, odnosno nepoznatog porekla. Ostale deformacije nastale su usled određenih kongenitalnih anomalija koje se javljaju u ranom detinjstvu, ili su nastale kao posledica određenih neuromuskularnih bolesti ili atrofije.
* Kad kažete da je većina deformiteta genetski uslovljena, da li to znači da je neminovno da neko nasledi krivu kičmu od roditelja, babe ili dede?
- Još nije konačno dokazano da li je genetsko nasleđivanje direktno ili recesivno, odnosno da li se nasleđuje samo sklonost ka kifozi ili skoliozi. Sigurno je da je genetski faktor zaslužan za nastanak tih deformiteta, koji, na sreću mogu da se spreče i izleče.
* To znači da loše držanje može da pokrene genetski faktor?
- Način života današnje dece je mnogo lošiji, i dovodi ih u veći rizik da se jave ti deformiteti, nego što je to bilo pre, recimo trideset godina. Bez obzira na genetsko nasleđe, način života u kome se deca vrlo malo bave sportom, sve manje se igraju, a sve više sede za računarom i jedu brzu hranu, direktno pogoduje nastanku deformiteta.
* Koji su to kritični periodi u rastu deteta kada je kičma najslabija tačka?
- Najveći broj deformiteta javlja se u periodu puberteta, i veoma često je praćena takozvanim pikovima rasta. Postoji nekoliko faza u razvoju koji se ispoljavaju naglim rastom. To su predškolski uzrast, pubertet i kasna adolescencija, odnosno period završetka srednje škole. U tim fazama burnog rasta dolazi do disharmonije između rasta koštanog i mišićnog sistema. Za nekog pubertetliju se često kaže kako je za kratko vreme porastao. Tu njegovu visinu obično ne prati i razvoj telesne mase i mišićnog aparata. Zbog toga je važno da se u ovim kritičnim fazama preventivno napravi sistematski pregled, kako bi se predupredile posledice.
* Kada taj deformitet postane vidljiv?
- To je krajnje individualno, može u vrlo kratkom roku, a može i za nekoliko meseci. Ako je progresija deformiteta brza onda je i prognoza mnogo lošija.
* Koliko su ravna stopala, koje ima čak svako četvrto dete, direktno kriva za loše držanje?
- Ravni tabani, spušteni svodovi i drugi deformiteti stopala direktno su povezani sa deformitetima kičmenog stuba. Nepravilnim hodom remeti se statika skeleta, što vremenom dovodi do krivljenja kičmenog stuba.
* Mogu li deformiteti da nastanu i zbog loše odabrane obuće?
- Obuća ima veliku ulogu u nastanku deformiteta stopala, a samim tim i kičme. Većina dece ceo dan nosi patike. Patike nisu predviđene za stalno nošenje, kao ni baletanke, a da ne pominjem visoke štikle. Ortopedske patike i sa pravim ulošcima gotovo da ne postoje. Najbolje je da se nose cipele od prirodnih materijala, sa đonom od dva do tri centimetra, za devojčice mogu i sandale, ali ne sa štiklom većom od četiri centimetra.
* Da li i pretrpane školske torbe krive kičmu?
- I te kako. Deca su danas preopterećena, na svom skeletu nose veliku težinu knjiga, čitavu biblioteku, koja je neproporcionalna razvitku njihove muskulature, što opet pogoduje razvoju nekog od deformiteta.
* Koliko je važna preventiva: da li fizička aktivnost i sportovi mogu da spreče nastanak deformiteta?
- Deca pre svega treba da se igraju, da provode što više vremena napolju, da se bave sportom, ali nije neophodno da se takmiče i postanu šampioni. Mogu da se bave sa što više sportova, ali neka to rade svakodnevno. Kad je kičmeni stub u pitanju plivanje je sport broj jedan. I drugi sportovi su zdravi, izdvojio bih odbojku ili košarku.
* Kada treba početi sa vežbama za ispravljanje kifoze ili skolioze?
- U narodu se kaže: drvo se ispravlja dok je mlado. Važno je da mi, stručnjaci reagujemo do završetka sazrevanja skeletnog rasta, odnosno do 18., 19. godine. Najveći broj deformiteta može i rešava se vežbama. Na roditeljima je da kontrolišu da te vežbe dete i kod kuće radi redovno. Posle nekoliko meseci obavlja se kontrola.
* Šta ako vežbe ne daju odgovarajući rezultat?
- Posle kontrolnog pregleda može da se vidi da li deformitet ide u pravcu poboljšanja ili pogoršanja. Ako nije došlo do potrebnog poboljšanja uključuje se mider, a nažalost u nekim slučajevima radi se i operacija. Operacija ne rešava samo estetski problem, jer ako se deformitet ne leči, može da dođe do ozbiljnih funkcionalnih, i respiratornih problema.
* Može li vežbama kičma da se vrati u prvobitno stanje bez kasnijih recidiva?
- Finalni rezultat nije uvek idealan. Moguće je da će kod ljudi koji su u mladosti imali deformitete, skoliozu ili kifozu, u kasnijim godinama pre doći do pojave degenerativnih oboljenja nego kod onih koji probleme sa kičmom nisu imali.
KRIVI I HORMONI * KO je skloniji deformitetima kičme, devojčice ili dečaci?
- Činjenica je da se neki deformiteti, poput čukljeva, osteoporoze, češće javljaju kod ženskog pola. Tako se i devojčice više javljaju zbog problema sa krivom kičmom. Ženski hormoni su krivi što su žene uopšte podložnije degenerativnim oboljenjima.
KRIVI I HORMONI * KO je skloniji deformitetima kičme, devojčice ili dečaci?
- Činjenica je da se neki deformiteti, poput čukljeva, osteoporoze, češće javljaju kod ženskog pola. Tako se i devojčice više javljaju zbog problema sa krivom kičmom. Ženski hormoni su krivi što su žene uopšte podložnije degenerativnim oboljenjima.

Vecernje Novosti, M. Vasiljević  21.09.2011.