Nastava u – bolničkoj postelji

Deca koja su na dužem lečenju u Instutu "Banjica" imaju predškolski program i pohađaju časove iz postelje. U sobama dele i knjižice, a u junu je jedan dečak polagao kvalifikacioni ispitPORED lekara i medicinskih sestara u beogradskim bolnicama o mališanima brinu i prosvetni radnici. U Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" svakodnevno se održava nastava, profesori iz Osnovne škole "Dragan Hercog" ocenjuju đake, drže nastavu, a jedina razlika u odnosu na "pravu" školu je što nema bežanja sa časova.

Mali pacijenti uglavnom ovde dolaze zbog preloma ili bolesti ekstremiteta. Neki od njih ostaju i po tri meseca, a mnogi se i vraćaju više puta. Da učenici ne bi gubili godinu, za njih se ovde i u još deset bolnica u Beogradu organizuje nastava.Učiteljica Olivera Pjevović, sa dve koleginice i još 19 nastavnika čini kolektiv koji je zadužen za osnovce u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
- Naš zadatak je da sa svakim detetom nastavimo tamo gde je stalo u redovnom toku obrazovanja - objašnjava Pjevovićeva. - Imamo obavezu da matičnim školama šaljemo "prevodnicu", kako bi nam dostavili podatke o učeniku. Iako ovaj model rada postoji već dugo godina, ima obrazovnih ustanova u Srbiji koje ne znaju da postoji mogućnost da dete ima časove u bolnici. To su retki slučajevi, ali mi se trudimo da ih upoznamo sa našim radom. Posle 20 dana nastave možemo da proverimo znanje učenika i da ga ocenimo.
Stefan Aćimić ide u četvrti razred i došao je na "Banjicu" sa slomljenom podlakticom. Odličan je đak i ponosno ističe da ima baš sve "petice". U bolnici je deset dana, a časovi mu u bolničkom krevetu, uz laptop, dođu kao razonoda.
Glavna sestra u bolnici Mira Pešić kaže da se u bolničkim sobama dele i knjižice, a u junu je jedan dečak polagao kvalifikacioni ispit. Tu mnogi nauče i prva slova.
Svaki prvak zapamti svoj prvi dan u školi, a posebno je teško kada taj značajan datum dete dočeka u bolničkom krevetu. Da to doživi što manje potresno zadužene su vaspitačice i defektolozi Predškolske ustanove "Jova Jovanović Zmaj" sa Voždovca, koje više od 30 godina brinu o bolesnim devojčicama i dečacima u "Banjici".
Vaspitači defektolozi Stana Komazec i Dragana Mimić, kažu da je ovaj posao lep, ali da je teško napraviti distancu. Vaspitačice Nada Petrušević i Svetlana Jeličić objašnjavaju da je svakom novom radniku potrebno vreme da se navikne, a neki i odustanu.
- Svesne smo da ne smemo preći granicu profesionalnog, ne smemo sažaljevati decu, već se trudimo da im pružimo maksimalnu podršku - kaže Nada Petrušević. - Meni je trebalo tri godine da se adaptiram i naviknem na sve teške situacije koje sam sa decom i njihovim roditeljima proživela.
U ovim posebnim uslovima rada izuzetno je važna saradnja zdravstvenih i prosvetnih radnika. Vaspitačice kažu da od dr Zorana Vukašinovića i dr Borivoja Kovačevića, načelnika odeljenja imaju punu podršku.

POKLONI I SVEČANOSTI DECA u bolnici imaju brojne aktivnosti, a vaspitači i nastavnici se trude da im svaki sat koji provedu u krevetu učine zanimljivijim. Organizuju posete pesnika, glumaca, muzičkih škola, baletskih grupa, a mališane animiraju i "Doktori klovnovi". Dolaze im i sredioškolci, volonteri Crvenog krsta. Mnogo im pomažu i humanitarne organizacije kao što je "Hleb života", pa za mnoge praznike, a naročito za Novu godinu devojčice i dečaci dobijaju igračke i poklone.

NEDOSTAJE PSIHOLOG VEĆ dve decenije Institut "Banjica" nema kliničkog psihologa. S obzirom da se u ovoj bolnici leče i najteži slučajevi oboljenja kostiju, vaspitačice, kažu da bi im dobro došla pomoć stručnog saradnika. Dešava se da ovde dolaze deca i odrasli koji ostaju bez ekstremiteta i zbog toga je važna psihička priprema svakog pacijenta. Tu je njihova uloga veoma značajna, jer imaju zadatak da pomognu deci da prihvate bolest i da se pripreme za operaciju i nove okolnosti posle nje.

Vecernje Novosti Z. Radovic 07.10. 2011.