Nada za život

Malom Namanji Patakiju obolelom od sarkoma butne kosti lekari na Institutu Banjica spasili život. Sada preostaje da ga osposobe da prohoda i da se Nemanja vrati kući u Novi Bečej.

Devetogodišnjem Nemanji Pataki iz Novog Bečeja, koji je pre godinu dana oboleo od sarkoma butne kosti, lekari beogradskog Instituta za ortopediju Banjica zamenili su obolelu kost. Za potpunu i trajnu rekonstrukciju noge transplantacija je bila jedino rešenje.

Izjave Nemanje Pataki, Marije Pataki, Nenada Luića, Predraga Nedeljkovića, Violete Baščarević i Slobodana Slavkovića

Nemanji postavljena dijagnoza, sarkom leve butne kosti. Znalo se da je transplantacija najkvalitetnije rešenje.

"Želim da prohodam, da se vratim kući i drugarima", rekao je Nemanja.

Njegovu majku nikada nije napuštala nada u izlečenje. "Živeli smo za ovaj dan i poručila bih svim ljudima dobre volje da pomognu doktoru Luiću da bi on pomogao drugoj deci", kaže Marija Pataki.

Donor iz inostranstva, lekari iz Srbije

Kako u Srbiji ne postoji banka tkiva, kost kadaveričnog davaoca, odnosno pacijenta kod kojeg je napustila moždana smrt, stigla je iz Bolonje.

Doktor Nenad Luić, ortoped-hirurg sa Instituta za ortopediju Banjica, kaže da su uspostavili lokalnu kontrolu bolesti.

"Nezahvalno je davati definitivne prognoze, ali se nadamo najboljem, jer u ovom času raspolažemo sa mnogo više pozitivnih pokazatelja nego negativnih, tako da su naša očekivanja dobra", rekao je Luić.

Složeni višečasovni zahvat izvela je petnaestočlana ekipa lekara Instituta Banjica. Doktor Predrag Nedeljković, plastični mikrohirurg objasnio je da su ugradili kost sa vlastitim krvnim sudom, kako bi se olakšalo prihvatanje te kosti u organizmu.

"Znači, doneli smo krv, doneli smo zdravu kost i očekujemo da se sve to vrati u jedno normalno pređašnje stanje, kaže Violeta Baščarević, plastični hirurg.

Prva kadaverična transplantacija tkiva na Banjici urađena je 1963. godine, u klinici gde će  biti i banka tkiva.

Profesor Slobodan Slavković tvrdi da Institut Banjica ima sve potencijale, pre svega kadrovske, a da će sve obezbediti i sve ostale uslove.

"Ima dosta pacijenata koji ne treba više da idu u inostranstvo, jer ovakav jedan pristup je ušteda po svakom pacijentu u proseku od 35 do 40 hiljada evra", kaže profesor Slavković.

Institut Banjica, pored stručnjaka, ima i sve uslove za čuvanje tkiva za transplantaciju pa će, prema najavama Ministarstva zdravlja, Srbija, pored banke matičnih ćelija, uskoro dobiti i banku tkiva.

Izvor: RTS